Потрошња самонивелишуће масе по m²: израчун према површини и дебљини слоја

Кратак одговор: потребни kg = површина (m²) × просечна дебљина слоја (mm) × потрошња (kg/m² по mm), заокружено навише на целе џакове. Калкулатор користи 1,7 kg/m² по mm; саморазливајуће нивелир масе типично троше 1,5–1,7 kg/m² по mm, па за конкретан производ важи податак на његовом паковању или у техничком листу. За 20 m² у слоју од 5 mm калкулатор даје 170 kg, односно 7 џакова од 25 kg.

Претварање милиметара и метара

Дебљина се уписује у милиметрима, а површина у m². 1 mm је 0,001 m, па 1 m² слоја дебљине 1 mm има 0,001 m³, односно 1 литар. Зато је потрошња у kg/m² по mm бројчано једнака килограмима суве масе по литру изливеног слоја. Под од 20 m² у слоју од 5 mm има 100 литара (0,1 m³) слоја.

Дебљину измерену у центиметрима помножите са 10: 0,8 cm је 8 mm. Калкулатор нуди целе милиметре од 1 до 30.

Потрошња по m² и mm: производ или претпоставка

Вредност 1,7 kg/m² по mm у калкулатору је претпоставка, а не податак одређеног производа. Произвођачи наводе сопствену потрошњу, распон дебљине за један слој и величину џака.

Извор	Потрошња	Дебљина слоја	Џак
Калкулатор (претпоставка)	1,7 kg/m² по mm	1–30 mm (избор у калкулатору)	25 kg
Типична маса А	око 1,5 kg/m² по mm	до 20 mm у једном слоју	25 kg
Типична маса Б	1,6 kg/m² по mm	1–10 mm	23 kg

Пример са паковањима

Илустративни прорачун за под 5 × 4 m (20 m²) и просечну дебљину 5 mm:

Калкулатор: 20 × 5 × 1,7 = 170 kg; 170 ÷ 25 = 6,8, дакле 7 џакова од 25 kg (175 kg).
Типична маса А (1,5 kg/m² по mm): 20 × 5 × 1,5 = 150 kg, тачно 6 џакова од 25 kg – без икаквог вишка.
Типична маса Б (1,6 kg/m² по mm, џакови од 23 kg): 20 × 5 × 1,6 = 160 kg; 160 ÷ 23 = 6,96, дакле 7 џакова (161 kg).

Равномерна дебљина и неравна подлога

Равномеран слој има исту дебљину по целом поду, нпр. када се цео под подиже за 5 mm. Код неравне подлоге дебљина се мења од тачке до тачке: на испупчењу је слој танак, у удубљењу дебео. Количину тада одређује просечна дебљина, а најмању дебљину на највишој тачки прописује произвођач масе.

Просек одредите мерењем: поставите циљни ниво (ласером или летвом са либелом) и измерите дубину до њега у равномерној мрежи тачака, нпр. на сваких 1 до 1,5 m. Што је мрежа гушћа, просек је ближи стварној запремини.

Зашто највећа дубина није просечна дебљина

Илустративни пример: на поду 5 × 4 m измерено је 9 тачака у мрежи 3 × 3, са дубинама 3, 4, 5, 4, 6, 8, 5, 7 и 11 mm. Највећа дубина је 11 mm, али само у једној тачки. Просек је 53 ÷ 9 = 5,9 mm, а у калкулатор се уписује 6 mm.

Упис највеће дубине скоро удвостручује количину. Просек из мреже важи када тачке покривају подједнаке делове пода; ако је дубоко само једно подручје, измерите га посебно и израчунајте као посебну површину са сопственом дебљином.

Дебљина у прорачуну	Маса	Џакови од 25 kg
6 mm (просек, заокружено навише)	204 kg	9
11 mm (највећа дубина)	374 kg	15

Честе грешке

Упис највеће измерене дубине као дебљине за цео под.
Упис најтањег места – маса тада понестане у удубљењима.
Потрошња 1,7 kg/m² по mm преузета за производ који у техничком листу има другу вредност.
Број џакова прерачунат са 25 kg за производ у џаковима од 23 или 20 kg.
Дебљина ван распона који произвођач дозвољава за један слој.
Изливање без прајмера и рубне траке када их произвођач прописује.

Извори

Вредности су типичне – важи податак на паковању или у техничком листу производа који купите.

Како апликација рачуна количине, резерву и паковања (методологија)

Често постављана питања

Колико литара слоја има 1 m² при 1 mm?

Један литар (0,001 m³). Под од 20 m² у слоју од 5 mm има 100 литара.

Коју дебљину уписати ако је под нераван?

Просечну дебљину из мерења у мрежи тачака, заокружену навише на цео mm – не највећу дубину.

Зашто калкулатор даје више масе од техничког листа?

Рачуна са претпоставком 1,7 kg/m² по mm, а проверени производи наводе 1,5 до 1,6. За 20 m² при 5 mm то је 170 уместо 150 или 160 kg.